15 foto-izazova za decu: kreativne aktivnosti kod kuće, u prirodi i na putovanju

Fotoaparat može da bude mnogo više od uređaja kojim dete nasumično pravi desetine sličnih snimaka. Uz mali i dovoljno jasan zadatak, fotografisanje postaje potraga, način pripovedanja i vežba zapažanja detalja koje odrasli često ne primećuju.

Sledeći foto-izazovi za decu mogu se organizovati u stanu, dvorištu, parku, na izletu ili putovanju. Za većinu nije potreban poseban kvalitet fotografije: dovoljan je dečiji digitalni fotoaparat, model sa štampačem ili drugi uređaj koji dete već ume bezbedno da koristi.

Kako organizovati foto-izazov bez takmičarskog pritiska

Cilj nije da dete napravi tehnički savršenu fotografiju, već da samo izabere motiv, pokuša da ga smesti u kadar i objasni zašto mu je zanimljiv. Zbog toga je korisnije zadati temu nego tražiti „najlepšu sliku“.

Pre početka dogovorite nekoliko jednostavnih pravila:

• izaberite samo jedan izazov za kraću aktivnost;
• ograničite broj fotografija ako dete suviše brzo pritiska okidač;
• ne ispravljajte svaki nagnut ili neobičan kadar;
• nakon fotografisanja zajedno pogledajte rezultate;
• zamolite dete da izabere jednu do tri omiljene fotografije;
• pohvalite ideju, zapaženi detalj ili priču, a ne samo oštrinu slike.

Izazove možete prilagoditi uzrastu bez strogih granica:

Ako aparat ima filtere, okvire ili zum, ne morate ih odmah uključiti. Dete najpre može da nauči da traži motive i menja položaj aparata, a efekte da koristi tek kada zna kakav rezultat želi.

Foto-izazovi kod kuće

1. Potraga za jednom bojom

Izaberite boju i zamolite dete da pronađe pet predmeta te boje. To mogu biti igračka, komad odeće, knjiga, voće ili detalj na nameštaju.

Mlađe dete može da fotografiše svaki predmet posebno. Starije može da složi nekoliko pronađenih predmeta u zajedničku kompoziciju ili da napravi niz u kojem se izabrana boja pojavljuje od svetle do tamne nijanse.

Dodatni zadatak: ponovite izazov drugog dana sa drugom bojom i uporedite koja je bila zastupljenija u kući.

2. Pet zanimljivih tekstura

Ovaj zadatak usmerava pažnju na površinu predmeta, a ne samo na njihov oblik. Dete može da traži nešto:

• mekano;
• hrapavo;
• glatko;
• naborano;
• sjajno.

Primeri su ćebe, kora voća, drvena površina, list biljke ili pletena korpa. Fotoaparat treba približiti dovoljno da tekstura bude glavni motiv, ali ne toliko da uređaj više ne može jasno da prikaže predmet.

Nemojte tražiti da dete dodiruje nepoznate, vruće ili oštre površine. Tekstura može da se fotografiše i bez dodirivanja.

3. Priča ispričana kroz tri fotografije

Dete bira jednostavan događaj i predstavlja ga kroz početak, sredinu i kraj. Na primer:

1. kocke su rasute po podu;
2. od njih nastaje kula;
3. završena kula stoji pored igračke.

Priča može da bude i „spremanje užine“, „igračka ide na put“ ili „crtanje jednog crteža“. Starije dete može prvo da smisli kratak plan, a zatim da odluči koji kadar najbolje prikazuje svaki deo.

Ovo je jedna od korisnijih aktivnosti fotografisanja za decu jer ih uči da fotografije biraju sa razlogom, umesto da samo prave veliki broj nepovezanih snimaka.

4. Portret omiljene igračke

Omiljena igračka postaje model. Postavite je pored prozora ili na drugo dobro osvetljeno mesto, a zatim predložite detetu da napravi tri različita portreta:

• fotografiju cele igračke;
• krupni plan lica ili zanimljivog detalja;
• fotografiju igračke u „okruženju“, na primer u kućici od jastuka.

Umesto da roditelj namešta svaki kadar, pitajte: „Gde bi tvoja igračka volela da se fotografiše?“ Tako zadatak dobija priču, a dete zadržava kontrolu nad idejom.

5. Isto mesto ujutru i uveče

Izaberite kadar koji se neće mnogo promeniti — pogled kroz prozor, policu sa knjigama, sto ili deo sobe. Dete ga fotografiše ujutru, a zatim ponovo predveče.

Pri pregledu razgovarajte o razlikama:

• Odakle dolazi svetlo?
• Koje boje izgledaju svetlije?
• Da li se pojavila senka?
• Šta se promenilo u prostoru?

Aparati za decu uglavnom daju bolje rezultate kada ima dovoljno svetla, pa je ovaj izazov ujedno praktičan način da dete vidi koliko osvetljenje utiče na fotografiju.

6. Lov na senke

Kada sunce prolazi kroz prozor ili je uključena sobna lampa, potražite neobične senke igračaka, biljaka i svakodnevnih predmeta. Dete može da fotografiše samo senku i da kasnije pogađa kom predmetu pripada.

Starija deca mogu da pokušaju da naprave dve različite senke istog predmeta pomeranjem predmeta ili izvora svetla. Lampu i kablove uvek treba da postavlja odrasla osoba, bez približavanja izvora svetla zapaljivim materijalima.

Ideje za fotografisanje u dvorištu, parku i prirodi

7. Lov na oblike u prirodi

Zadatak je da dete pronađe oblike koji podsećaju na krug, trougao, srce, spiralu ili slovo. Krug može da bude sredina cveta, spirala kućica puža, a račvanje grančice može da liči na slovo Y.

Važno je da se prirodni predmeti ne kidaju samo zbog fotografije. Motiv se snima tamo gde je pronađen. Na kraju dete može da napravi malu galeriju „oblika koje je priroda nacrtala“.

8. Četiri godišnja doba na jednom mestu

Izaberite drvo, klupu, deo dvorišta ili pogled sa staze koji možete ponovo da posetite. Fotografija se pravi sa približno istog mesta tokom različitih godišnjih doba.

Ovo nije izazov koji se završava za jedan dan, već dugoročan foto-projekat. Fotografije kasnije mogu da se poređaju redosledom i pokažu promene u lišću, svetlu, odeći ljudi ili izgledu tla.

Ako ne želite da čekate čitavu godinu, napravite kraću verziju: isto mesto fotografišite po sunčanom, oblačnom i kišnom danu, ali samo sa bezbednog i natkrivenog položaja kada pada kiša.

9. Fotografisanje kućnog ljubimca bez blica

Ljubimca je najlakše fotografisati dok miruje, odmara se ili se igra na mestu sa dovoljno dnevnog svetla. Blic nemojte usmeravati u oči životinje, a dete ne treba da je juri, zadržava ili budi radi fotografije.

Predložite tri kadra:

• portret ljubimca;
• detalj šape, uha ili repa;
• fotografiju omiljenog mesta za odmor.

Ako se životinja pomeri, to nije neuspeh. Dete može da nauči da sačeka sledeći trenutak ili da fotografiše širi kadar. U kontaktu sa nepoznatim životinjama potrebni su dozvola vlasnika i nadzor odrasle osobe.

10. Sitni detalji koje drugi ne primećuju

Tokom šetnje dete traži pet malih detalja: kap vode na listu, trag na zemlji, šaru na kamenu, travku koja raste kroz pukotinu ili zanimljiv deo kore drveta.

Ovaj zadatak je dobar odgovor na pitanje šta deca mogu da fotografišu kada tvrde da „nema ničeg zanimljivog“. Pravilo glasi: motiv ne treba pomerati niti odnositi; dovoljno je promeniti ugao i prići koliko je bezbedno.

Od pronađenih detalja dete može da izabere najneobičniji i smisli naslov fotografije.

Foto-izazovi na izletu i putovanju

11. Foto-dnevnik jednog dana

Umesto stotina nasumičnih fotografija, dogovorite šest trenutaka koje dete treba da zabeleži:

1. polazak;
2. nešto viđeno putem;
3. mesto dolaska;
4. najzanimljiviji detalj;
5. pauzu ili obrok;
6. završetak dana.

Po povratku fotografije složite hronološki. Dete zatim može da ispriča dan oslanjajući se na njih, da napiše po jednu rečenicu uz svaki kadar ili da izabere naslov celog putovanja.

Pre polaska proverite da li je baterija napunjena i da li aparat ima dovoljno memorije. Kod pojedinih modela memorijska kartica je potrebna za čuvanje sadržaja, pa je to bolje utvrditi pre nego što izlet počne.

12. Foto-azbuka putovanja

Dete tokom dana traži motive čiji nazivi počinju različitim slovima. Na primer: autobus za A, brod za B, cvet za C. Nije potrebno završiti celu azbuku — za mlađe dete dovoljno je pet slova.

Starija deca mogu da traže i oblike slova u okolini: ograda može da podseća na H, raskrsnica na T, a krivina na S. Ovaj izazov spaja jezik, snalaženje u prostoru i fotografiju bez pretvaranja šetnje u školski zadatak.

13. Porodični portret sa tajmerom ili mini-stativom

Ako fotoaparat ima tajmer i može stabilno da se postavi, dete može da učestvuje u pripremi porodičnog portreta umesto da uvek ostane iza aparata. Model sa mini-stativom olakšava postavljanje, ali ravna i bezbedna podloga može biti dovoljna kada proizvođač predviđa takvu upotrebu.

Postupak može da izgleda ovako:

1. izaberite pozadinu bez mnogo prolaznika;
2. postavite aparat tako da ne može lako da padne;
3. proverite kadar;
4. uključite tajmer;
5. stanite na dogovoreno mesto.

Napravite jednu klasičnu i jednu zabavnu fotografiju. Ne postavljajte aparat na ivicu zida, klupe ili drugu nestabilnu površinu, naročito pored vode i saobraćaja.

Izazovi od kojih nastaje gotov projekat

14. Mini-album od najboljih fotografija

Pravljenje fotografija nije poslednji korak. Pregled i izbor pomažu detetu da razmisli zašto mu je neki kadar važan.

Za mini-album odaberite pet do deset fotografija na jednu temu, na primer „Moj vikend“, „Boje iz naše kuće“ ili „Detalji iz parka“. Digitalne fotografije mogu da se prenesu na računar uz pomoć memorijske kartice ili odgovarajućeg kabla, u zavisnosti od modela aparata.

Dete zatim može da:

• odredi redosled fotografija;
• smisli naslov albuma;
• napiše kratke opise;
• nacrta naslovnu stranu;
• izabere jednu fotografiju za korice.

Ako ne želite da štampate digitalne fotografije, napravite digitalnu prezentaciju ili ih zajedno pregledajte kao uređenu galeriju. Važan deo zadatka je izbor, a ne format albuma.

15. Kreativni projekti sa termalnim otiscima

Fotoaparat za decu sa štampačem obično pravi crno-bele termalne otiske, dok digitalna fotografija, kada je sačuvana na memorijskoj kartici, može ostati u boji. Takav papirni otisak nije isto što i fotografija izrađena na klasičnom foto-papiru, ali je praktičan za kreativne igre.

Od otisaka dete može da napravi:

• mini-strip sa tri ili četiri kadra;
• čestitku za rođendan;
• oznaku za poklon;
• stranicu dnevnika sa datumom i opisom;
• kolaž porodičnih trenutaka;
• kartice za igru memorije od dva slična kadra;
• ukrašenu fotografiju za drugara, uz njegovu dozvolu.

Crno-beli otisci mogu da se boje i dopunjuju, ali prvo isprobajte flomaster ili bojicu na nepotrebnom komadu papira. Ako se koristi lepak, makaze ili drugi pribor, aktivnost prilagodite uzrastu i obezbedite nadzor odrasle osobe.

Termalne otiske nemojte tretirati kao jedinu arhivsku kopiju važne uspomene. Ako želite da sačuvate kadar, zadržite i digitalnu datoteku kada aparat to omogućava. Papirne sličice je razumno čuvati dalje od jake toplote, direktnog sunca i vlage.

Kako roditelj može da pomogne bez preuzimanja fotoaparata

Najčešća greška nije loša fotografija, već trenutak u kojem odrasla osoba preuzme aparat i sama završi zadatak. Dete tada dobija bolji kadar, ali gubi priliku da otkrije kako je do njega došlo.

Umesto „Daj da ti pokažem“, pokušajte sa pitanjima:

• Šta želiš da se najbolje vidi?
• Možeš li da priđeš malo bliže?
• Šta se dešava ako aparat držiš niže?
• Da li ti nešto nepotrebno ulazi u kadar?
• Koja od ove tri fotografije najbolje priča tvoju ideju?

Roditelj treba da pomogne kod bezbednosti, punjenja, memorijske kartice, prenosa datoteka i korišćenja pribora. Izbor motiva i trenutak pritiskanja okidača, kad god je moguće, treba prepustiti detetu.

Privatnost pre fotografisanja i deljenja

Kreativne igre sa fotoaparatom dobra su prilika da dete nauči da fotografisanje drugih nije automatsko pravo. Uvedite nekoliko pravila od prvog dana:

• pre portreta treba pitati osobu za dozvolu;
• ako neko kaže da ne želi fotografiju, odgovor se poštuje;
• ne fotografišu se ljudi u neprijatnim ili privatnim situacijama;
• u školi, vrtiću, muzeju i drugim prostorima poštuju se lokalna pravila;
• fotografije druge dece ne objavljuju se niti šalju bez saglasnosti njihovih roditelja ili staratelja;
• pre javnog deljenja proverite da li se vide adresa, naziv škole, dokumenti ili drugi lični podaci.

Za većinu ovih izazova objavljivanje na internetu uopšte nije potrebno. Fotografije mogu ostati u porodičnom albumu, na aparatu ili računaru. Time fokus ostaje na zapažanju, priči i stvaranju, a ne na reakcijama publike.

Predlog rasporeda za sedmodnevni foto-projekat

Ako ne želite da birate među svim idejama, napravite jednostavan plan:

Na kraju projekta nemojte brojati ko je napravio najviše „dobrih“ fotografija. Neka dete izabere kadar koji ga je iznenadio, onaj koji priča najbolju priču i fotografiju koju bi sledeći put napravilo drugačije. Upravo taj razgovor pretvara fotoaparat iz još jedne igračke sa ekranom u alat za posmatranje i stvaranje.

Ako dete još nema svoj uređaj, pogledajte fotoaparate za decu i izaberite model prema načinu korišćenja, a ne samo prema motivu kućišta. Za svetlije i mirnije prve kadrove pročitajte i vodič kako napraviti bolje fotografije dečijim fotoaparatom.