Dečiji fotoaparat može da napravi mnogo bolju fotografiju nego što prvi pokušaji pokazuju. Najveću razliku obično ne pravi broj megapiksela naveden na pakovanju, već gde se dete nalazi, odakle dolazi svetlo, koliko mirno drži aparat i koliko je udaljeno od onoga što fotografiše.
To je posebno važno kod malih digitalnih fotoaparata za decu. Njihove mogućnosti nisu iste kao kod kvalitetnog telefona ili fotoaparata za odrasle, ali uz nekoliko jednostavnih navika mogu da daju sasvim lepe fotografije za porodične uspomene, dečje albume i kreativnu igru.
U nastavku je praktičan vodič koji roditelj može da pročita zajedno sa detetom. Nisu potrebni stručni termini niti komplikovana podešavanja.
Prvo pravilo: dobro svetlo je važnije od velikog broja megapiksela
Oznake poput 24 MP, 30 MP ili 48 MP zvuče kao jasan pokazatelj kvaliteta, ali same po sebi ne govore koliko će fotografija biti oštra, svetla i prirodna. Na rezultat utiču i senzor, objektiv, način obrade slike, mirnoća aparata i količina svetla.
Kod nekih dečijih fotoaparata navedena rezolucija može biti rezultat softverskog uvećavanja fotografije. Veći broj piksela tada ne znači nužno i više stvarnih detalja.
Zato će fotografija od nekoliko igračaka pored svetlog prozora često izgledati bolje od fotografije iste scene u mračnoj sobi, čak i kada je u meniju izabrana najviša rezolucija.
Kako dete može da prepozna dobro svetlo
Dobro svetlo omogućava da se:
- jasno vide oči i lice osobe;
- razlikuju boje na igrački ili predmetu;
- smanji zamućenje pri blagom pomeranju aparata;
- izbegnu veoma tamni delovi fotografije;
- dobije više vidljivih detalja.
Jednostavan test je da dete pre fotografisanja pogleda motiv na ekranu. Ako jedva raspoznaje lice ili predmet, verovatno je potrebno više svetla ili promena mesta.
Mini-vežba: Fotografisati istu igračku jednom u tamnijem uglu sobe, a drugi put pored prozora. Zatim uporediti boje, oštrinu i vidljive detalje.
Kako pronaći dobro svetlo u kući
Najjednostavnije mesto za fotografisanje u zatvorenom obično je blizu prozora tokom dana. Motiv ne mora da bude naslonjen na staklo. Dovoljno je da bude postavljen tako da dnevna svetlost pada na njega sa prednje ili bočne strane.
Dobar raspored pored prozora
Ako dete fotografiše osobu, igračke ili kućnog ljubimca, može da proba sledeće:
- Motiv se postavi blizu prozora.
- Dete stane tako da mu je prozor iza leđa ili malo sa strane.
- Proveri kadar na ekranu.
- Aparat drži mirno i pritisne okidač bez naglog trzaja.
Ovakav raspored obično daje svetlije lice ili predmet.
Zašto nije dobro fotografisati osobu ispred veoma svetlog prozora
Kada dete stoji u sobi, a osoba koju fotografiše nalazi se direktno ispred svetlog prozora, aparat može da prilagodi sliku jakoj pozadini. Rezultat je svetao prozor, ali tamno lice.
Rešenje nije nužno uključivanje blica. Prvo treba promeniti položaj: neka osoba stane bočno u odnosu na prozor ili neka dete pređe na drugu stranu tako da svetlost pada na lice.
Kada je sobno svetlo preslabo
Ako nema dovoljno dnevnog svetla:
- uključite više sobnih svetala;
- približite motiv izvoru svetlosti;
- fotografišite predmet koji miruje;
- oslonite aparat na sto ili drugu stabilnu površinu;
- napravite nekoliko kadrova, jer neće svaki biti podjednako oštar.
Mini-vežba: Neka dete fotografiše jednu osobu prvo ispred prozora, a zatim okrenutu ka prozoru. Zadatak je da pronađe položaj u kojem se lice najjasnije vidi.
Fotografisanje napolju: mnogo svetla nije uvek i najbolje svetlo
Napolju uglavnom ima više svetla nego u kući, pa je lakše dobiti oštru fotografiju. Ipak, direktno podnevno sunce može da napravi jake senke ispod očiju i nosa, da „izbeli“ svetle delove ili natera osobu da žmuri.
Za portrete su često prijatna mesta u otvorenoj hladovini, na primer:
- ispod krošnje koja ne pravi neujednačene šare po licu;
- pored zgrade, ali ne u veoma mračnom prolazu;
- ispod nadstrešnice okrenute ka svetlom prostoru;
- na mestu gde nema direktnog sunca u očima.
Ne treba postavljati osobu tako da gleda pravo u jako sunce. Ako sunce ostane iza nje, lice može postati tamno. Tada dete može da se pomeri ukoso, pronađe ravnomernu hladovinu ili promeni pravac fotografisanja.
Mini-vežba: Napraviti tri fotografije iste osobe: na direktnom suncu, sa suncem iza nje i u svetloj hladovini. Zajedno izaberite kadar na kojem lice izgleda najprirodnije.
Mirna ruka: kako pravilno držati mali fotoaparat
Dečiji fotoaparati su lagani, što je praktično za nošenje, ali zato mogu lako da se pomere tokom okidanja. Pomeranje je naročito vidljivo pri slabom svetlu.
Detetu treba pokazati sledeći položaj:
- Aparat se drži sa obe ruke.
- Laktovi se približe telu umesto da budu rašireni.
- Prsti ne prelaze preko objektiva, blica ili LED svetla.
- Dete prvo namesti kadar, a zatim nežno pritisne okidač.
- Aparat ostane miran još trenutak posle pritiska.
Poslednji korak je važan jer deca često spuste aparat istog trenutka kada pritisnu dugme. Upravo taj pokret može da zamuti fotografiju.
Ako je svetlo slabo, dete može da se osloni leđima ili ramenom na zid. Za fotografisanje predmeta aparat može da spusti na sto, policu ili drugu stabilnu podlogu.
Mini-vežba: Fotografisati knjigu sa slovima prvo jednom rukom, a zatim sa obe ruke i laktovima uz telo. Uvećajte obe fotografije i proverite na kojoj se slova jasnije vide.
Kada prići motivu umesto koristiti digitalni zum
Mnogi modeli imaju digitalni zum, ponekad označen kao 8x, 10x ili 16x. On je zabavan za isprobavanje, ali treba imati realna očekivanja: digitalni zum najčešće uvećava deo slike, pa fotografija može izgubiti detalje i delovati zrnastije ili mutnije.
Kada je bezbedno i moguće, bolje je da dete fizički priđe motivu nego da uključi jak digitalni zum.
Digitalni zum ima smisla kada dete ne može da priđe, na primer kada fotografiše udaljen prizor iza ograde. Ne treba, međutim, prilaziti ulici, vodi, nepoznatoj životinji ili drugom potencijalno opasnom mestu samo radi boljeg kadra.
Praktično pravilo glasi:
- za igračku, cvet ili predmet — priđi bliže;
- za osobu — napravi nekoliko koraka napred uz njenu dozvolu;
- za životinju — ne uznemiravaj je i drži bezbedno rastojanje;
- za udaljeni pejzaž — probaj bez zuma, pa zatim sa blagim zumom i uporedi.
Mini-vežba: Fotografisati igračku iz daljine uz digitalni zum, a zatim prići i fotografisati je bez zuma. Uporediti ivice, boje i sitne detalje.
Jednostavno kadriranje bez komplikovanih pravila
Dobar kadar nije samo fotografija na kojoj se sve nalazi tačno u sredini. Detetu je lakše objasniti kadriranje kroz nekoliko pitanja:
- Šta je najvažnije na ovoj fotografiji?
- Da li se to jasno vidi?
- Ima li u pozadini nečega što odvlači pažnju?
- Da li je nešto slučajno odsečeno?
- Može li jedan korak levo, desno, napred ili nazad da popravi sliku?
Pravilo „neka motiv ima prostora“
Ako osoba ili igračka gleda udesno, lepo je ostaviti malo više slobodnog prostora sa desne strane kadra. Fotografija tada deluje prirodnije nego kada je pogled usmeren pravo u ivicu slike.
Proverite ivice pre okidanja
Dete često gleda samo sredinu ekrana. Naučite ga da pre fotografisanja brzo pogleda sve četiri ivice. Tako može da primeti slučajno odsečene noge, deo glave, tuđu ruku ili nepotreban predmet u uglu.
Promena visine menja celu fotografiju
Odrasli i deca često sve fotografišu iz visine svojih očiju. Zanimljiviji rezultat može nastati kada dete:
- klekne da fotografiše igračku u njenoj visini;
- spusti aparat niže za kućnog ljubimca;
- fotografiše cvet sa strane umesto samo odozgo;
- napravi jedan širi kadar i jedan krupni plan.
Mini-vežba: Izabrati jednu igračku i napraviti četiri fotografije: odozgo, iz njene visine, izbliza i sa širom pozadinom. Dete zatim bira kadar koji najbolje „priča priču“.
Kako fotografisati ljude, igračke i kućne ljubimce
Različiti motivi zahtevaju različit pristup. Ono što radi za nepomičnu igračku neće uvek raditi za psa koji trči ili osobu koja se smeje i pomera.
Ljudi
Za jasniju fotografiju lica:
- pronađite ravnomerno svetlo;
- priđite dovoljno blizu da lice ne bude samo mala tačka;
- sačekajte da osoba na trenutak miruje;
- ne fotografišite nekoga bez njegove dozvole;
- napravite dva ili tri kadra, posebno kada je u pitanju grupa.
Kod grupne fotografije proverite da li se svako lice vidi i zamolite sve da ostanu mirni još trenutak posle okidanja.
Igračke i drugi predmeti
Igračke su odlične za vežbanje zato što miruju. Dete može da promeni pozadinu, položaj svetla i udaljenost bez žurbe.
Jednostavna jednobojna podloga često daje uredniji rezultat od pretrpanog stola. To može biti list papira, zid ili tkanina bez mnogo šara.
Kućni ljubimci
Kod ljubimaca je najvažnije strpljenje. Bolje je sačekati miran trenutak nego juriti životinju aparatom. Fotografisanje iz visine njenih očiju često daje zanimljiviji kadar.
Ne treba koristiti jak blic neposredno ispred očiju životinje niti je prisiljavati da pozira. Ako se udalji, fotografisanje je završeno.
Mini-vežba: Neka dete snimi „priču u tri slike“: široku fotografiju omiljene igračke, krupni plan njenog lica ili detalja i fotografiju igračke tokom zamišljene radnje.
Tajmer, selfi kamera i mini stativ nisu samo dodatne funkcije
Ako aparat ima selfi kameru, dete može da vidi sebe na ekranu umesto da okreće uređaj i nasumično pogađa kadar. I tada važe ista pravila: lice treba da bude osvetljeno, objektiv čist, a aparat miran.
Tajmer je koristan za grupne fotografije i autoportrete. Dete prvo postavi aparat na stabilnu površinu ili mini stativ, izabere odlaganje ako ga model podržava, pritisne okidač i zauzme mesto u kadru.
Pre toga treba proveriti:
- da li je aparat stabilan;
- da li su svi unutar kadra;
- da li iza aparata postoji prostor da ne bude slučajno oboren;
- da li je sto ili stativ postavljen daleko od ivice.
Mini stativ ne poboljšava automatski boje ili rezoluciju, ali sprečava pomeranje aparata. Zbog toga može biti posebno koristan u kući i pri slabijem svetlu.
Mini-vežba: Napraviti porodični selfi iz ruke, a zatim fotografiju pomoću tajmera i stabilne podloge. Uporediti koliko ljudi staje u kadar i na kojoj fotografiji su lica oštrija.
Šta blic i LED svetlo mogu, a šta ne mogu da poprave
Neki dečiji fotoaparati imaju blic ili LED dopunsko svetlo, dok ga drugi nemaju. Ova funkcija može da osvetli blizak motiv u tamnijoj prostoriji, ali nije zamena za dobro dnevno svetlo.
Blic ili LED svetlo obično ne mogu da:
- kvalitetno osvetle veoma udaljen predmet;
- uklone zamućenje ako dete snažno pomeri aparat;
- poprave loše postavljen kadar;
- vrate detalje koji nisu zabeleženi;
- ravnomerno osvetle veliku sobu ili grupu sa velike udaljenosti.
Kod bliskih predmeta svetlo ponekad može biti prejako, pa svetle površine deluju bleštavo. Najbolje je napraviti jednu fotografiju bez dodatnog svetla i jednu sa njim, a zatim izabrati bolju.
Objektiv, blic ili LED lampu ne treba prekrivati prstima. Objektiv se može pažljivo obrisati mekom, čistom krpicom, bez grubog trljanja i jakih sredstava za čišćenje.
Mini-vežba: U nešto tamnijoj sobi fotografisati isti predmet bez dodatnog svetla i sa blicem ili LED svetlom, ako ga aparat ima. Proveriti udaljenost na kojoj svetlo pomaže, a kada pravi previše svetao odsjaj.
Fotografisanje pri slabom svetlu: realna očekivanja
U sumrak, u tamnoj sobi ili na večernjoj proslavi dečiji fotoaparat može praviti tamnije, zrnastije ili zamućene fotografije. To nije uvek kvar. Aparatu jednostavno nedostaje svetlost, a pokreti ruke i motiva postaju vidljiviji.
Za bolji rezultat pokušajte sledećim redom:
- Uključite dostupno sobno svetlo.
- Približite motiv svetlu.
- Zamolite osobu da kratko miruje.
- Držite aparat sa obe ruke.
- Oslonite ga na stabilnu površinu.
- Ako postoji, isprobajte blic ili LED svetlo na manjoj udaljenosti.
- Napravite nekoliko fotografija i kasnije izaberite najoštriju.
Ako je scena veoma tamna i motiv se brzo kreće, ni pravilno držanje neće uvek dati oštru fotografiju. Korisnije je objasniti detetu ograničenje nego očekivati da svaka situacija izgleda kao fotografija napravljena po dnevnom svetlu.
Ne treba čuvati svaki kadar
Učenje fotografije ne završava se pritiskom na okidač. Pregled napravljenih snimaka pomaže detetu da primeti šta je sledeći put moguće uraditi bolje.
Fotografije možete podeliti u četiri jednostavne grupe:
- oštre i zanimljive — sačuvati;
- lepe, ali slične drugim kadrovima — izabrati najbolju;
- slučajno zamućene ili veoma tamne — obrisati ako nisu važne;
- smešne ili posebne uspomene — sačuvati i kada tehnički nisu savršene.
Pre brisanja proverite da li dete želi da zadrži fotografiju. Njemu može biti važan trenutak koji odrasloj osobi ne deluje posebno. Ako aparat koristi memorijsku karticu, vredne fotografije povremeno prenesite na računar ili drugi odgovarajući uređaj, u skladu sa mogućnostima konkretnog modela.
Mini-vežba: Od deset fotografija izabrati tri: najoštriju, najsmešniju i onu sa najboljim svetlom. Dete treba da objasni zašto je odabralo baš njih.
Brzi podsetnik pre svake fotografije
Dete ne mora da pamti sve savete odjednom. Dovoljno je pet kratkih pitanja:
- Ima li dovoljno svetla?
- Da li jasno vidim ono što fotografišem?
- Držim li aparat sa obe ruke?
- Mogu li da priđem umesto da koristim digitalni zum?
- Da li su ivice kadra uredne?
Najbolji način da dete nauči kako da fotografiše dečijim fotoaparatom jeste da isti motiv snimi na nekoliko načina i samo uoči razliku. Počnite od dnevnog svetla i nepomičnih igračaka, zatim pređite na ljude, ljubimce, selfije i fotografisanje napolju. Cilj nije da svaki kadar bude savršen, već da dete razume zašto je jedna fotografija svetlija, mirnija i zanimljivija od druge.
Kada dete usvoji ove jednostavne navike, nove zadatke može pronaći među našim foto-izazovima za decu. Ako tek birate uređaj za vežbanje, pregledajte fotoaparate za decu.
